| |
Praznici
PREOBRAZENJE GOSPODNJE
(priredio protojerej Zivorad Subotic)
Imajuci cesto obicaj da se nocu povlaci, radi usamljene molitve
Bogu Ocu, Gospod Isus Hristos, ostavivsi pod gorom narod i uzevsi
sa sobom od ucenika svojih samo Petra, Jakova i Jovana, uzidje
sa njima na vrh Tavora da se pomoli. I udaljivsi se malo od njih,
stade se moliti. A tri ucenika, umorni nesto od penjanja na visoku
goru, nesto od duge molitve, zaspase, kao sto kazuje Jevandjelist
Luka : Petar i koji bejahu s njim behu zaspali" (Lk. 9; 23).
Dok oni spavahu, i rasvit bese na pomolu, Gospod Hristos se preobrazi
blistajuci slavom Svoga Bozanstva, i ukazase se Mojsije i Ilija
i govorahu s Njim. Ova pojava bozanske sile probudi apostole i
oni videse neiskazanu slavu Gospoda Isusa : lice Mu je sijalo
kao sunce a haljine Njegove blistahu kao sneg. Slusajuci razgovor,
ucenici stajahu s trepetom, nasladjujuci se u isto vreme gledanjem
bozanske slave, koliko to bese moguce za njihove telesne oci.
A kada razgovor Gospoda Isusa Hrista sa Mojsijem i Ilijom bese
pri kraju, ozalosti se Petar i zeleci da se neprestano nasladjuje
divnim prizorom slave Hristove i slavnih proroka, on se osmeli
i rece : "Gospode, dobro nam je ovde biti; ako hoces da nacinimo
ovde tri senice (kolibe) : jednu Tebi, i jednu Mojsiju, i jednu
Iliji" (Lk. 9; 33). Dok Petar to govorase, svetao oblak zakloni
ih i cuse iz oblaka glas koji govorase : "Ovo je Sin moj
ljubljeni, Njega poslusajte" (Lk. 9; 35).
"Dobro nam je ovde biti…"
Gledajuci slavu Bozju apostoli su pozeleli da nacine senice, tu na tom mestu,
ne sluteci da im je namenjen daleko siri zadatak. Bog se, stoga, javlja svedoceci
za Isusa Hrista da je sin Bozji i dade im zapovest : "Njega poslusajte!"
Poslusajte Hrista, koji ce odrediti da se senice - hramovi - podizu po celom svetu,
u kojima ce se propovedati nauka Njegova i vrsiti prebrazaj ljudi ka duhovnom i
moralnom idealu Jevandjelja koje nam je On dao.
"I oni poslusase! Njih dvanaestorica, prostoga porekla i zanimanja, bez zemaljskog
sjaja i sile, ostavise sve svoje i krenuse po svetu da pronose Hristovo Jevandjelje,
uzbunivsi sav svet necuvenom propovedju o Vaskrslom Isusu Hristu, o Bogu, koji se javio
ljudima u telu i ponovo se uzneo na Nebo, i koji ce ponovo doci. Ovo seme koje posejase
po svetu iznice i procveta. Crkva se podize iz njihove krvi na rusevinama nasilnih i laznih
tvorevina ljudskih" (N. Velimirovic, Omilije, str. 123 i 124).
I eto, ispunila se ta Hristova odredba: milioni hriscanskih hramova podignuti su u celom
svetu, i u svakom je lik apostola Petra da nas podseca i na ovaj dogadjaj, na njegovo
gledanje slave Bozje kada su neopisivi mir i radost ispunili dusu njegovu, i uskliknuo:
"Gospode, dobro nam je ovde biti!" Tako i mi hriscani, kada smo u svetom hramu, osecamo se
kao da smo na Tavorskoj gori i preobrazavamo se, iz losih u dobre, iz dobrih u bolje iz
boljih u jos bolje - iz gresnih u bezgresne - po zapovesti Gospodnjoj "do punoce rasta Hristova!"
U Preobrazenjskom troparu pevamo: da i nama gresnima zasija Njegova vecna svetlost".
Kako da nas osvetli Hristova svetlost kad je On gore na visokoj gori a mi skoro da puzimo
dole u podnozju? Treba doci do Hrista i biti sa Hristom! Svaki covek ima u sebi nesto dobro.
Ali, ima ljudi koji od samog rodjenja nose u sebi nesto izrazito plemenito i dobro.
Kada budemo neko vreme s jednim takvim istinski dobrim bicem, osecamo, kako i sami postajemo
nekako bolji, kako su nam misli svetlije, i kako nam se vera u dobro povecala, kaze Ep. Hrizostom
(Tihi glas, str. 38). Kako bi se tek osecali da smo sa Hristom, koji toliko voli ljude, koji toliko
cini dobra ljudima i cija je ljubav veca od najvece nepravde ljudske. Kada se najvise mucio na krstu
iz Njegovih usta cule su se reci, koje je samo bozanska ljubav, nama gresnima neshvatljiva, mogla
ispoljiti: "Boze, oprosti im, jer ne znaju sta cine". To je mogao reci samo On koji za sebe kaze:
"Ja sam svetlost sveta… Ko podje za mnom nece hoditi po tami".
Cesto je veoma tesko coveku da se makar i malo uzdigne iznad sebe, a tek da pocne ziveti jednim
potpuno besprekornim zivotom, premda stalno uvidja da je takav zivot daleko lepsi od onoga koji
on vodi. Nije cudo, iz Jevandjelja saznajemo da je to bez Bozje pomoci nemoguce! Spasitelj je
jednom rekao: "Niko ne moze doci meni, ako mu ne bude dano od Oca mojega" (Jov. 6; 65). Potrebno
je da nam Bog pomogne da dozivimo neposredni dodir sa Njim, a to se desava kada dozivimo izvestan
prelom u zivotu, jevandjelski receno "nanovo rodimo" - preobrazimo! Kako se to postize? Opet i samo,
sa Hristom i Njegovim Jevandjeljem!
"Hristovo Jevandjelje je neiscrpna nauka, nauka koja stalno uci. Ona se ne uci samo slusanjem
i pamcenjem, kao ostale nauke, vec dozivljavanjem" (Ep. Stefan, Pazimo na vreme, str. 81).
"Obicno se pred tim prvo covek muci sam sa sobom. Uvidja da njegov zivot nije onakav kakav treba
da bude, tesko mu je, trazi put i moli se da nadje put i nacin… I obicno kada te dusevne muke
dodju do vrhunca, Bog dolazi u pomoc, ozari dusu, razagna svaki mrak i covek se radja - preobrazen,
za jedan novi zivot, zivot u duhu, zivot u Bogu" (Tihi glas, Ep. Hrizostom, str. 39). Tada, kada
covek dozivi harizmu - dodir sa Bogom, "sve je, zapisao je jedan monah, bilo lepo: i svet velicanstven,
i ljudi prijatni, i priroda prekrasna i telo nekako lakse. Dosao je neki priliv snage, rec je Bozja
radovala dusu, nocna bdenja u hramu i duge molitve u celiji postale su sladosne.
Od preobilja radosti dusa je zalila sve koji ne osecaju i ne dozivljavaju to isto i molila se za sav svet"
(Tihi glas, str. 40).
Tako se nesto slicno dogodilo sa svetim apostolima na dan Pedesetnice, sa svetim apostolom
Pavlom pred Damaskom i sa tolikim drugim svetiteljima. Ovaj sveti trenutak, ovaj dodir sa Bogom,
skrenuo je citav njihov zivot jednim drugim putem, putem dobra, pravde, herojstva, duhovne radosti.
"Neki neodoljivi unutrasnji pritisak gonio ih je u najvece poduhvate. Raspolagali su obiljem zivotne
snage koja je dolazila iz samog Izvora zivota - iz Boga" (Bergson), Boga koji govori: "Evo stalno
stojim na vratima srca i kucam. Ako ko cuje glas moj i otvori, uci cu k njemu i bicu s njim,
i on sa mnom" (Otk. 3; 20). Zato, odbacimo mracna dela i uzmimo na sebe svetlo oruzje.
Zivimo pristojno - kao po danu, ne u pirovanjima i pijankama, ne u bludu i raskalasnosti, ne u svadji
i zavisti, nego uzmite na sebe Gospoda Isusa Hrista" (Rim. 13; 12-14), jer "nasto dani i nasto godine
kad je dovoljan i jedan cas da covek svu srecu pozna" (Dostojevski).
Preobrazio si se na gori, Hriste Boze, pokazavsi Svojim ucenicima slavu Svoju,
koliko im bese moguce; neka i nama gresnim zasja Tvoja vecna svetlost, molitvama Bogorodice,
Davaoce Svetlosti, slava Ti!
(Tropar na Preobrazenje)
|
|
